Донација
Sveta Petka    

ПРЕДБРАЧНИ ИСПИТ

ВЕНЧАЊЕ

МОЛИТВА

ЗАРУЧЕЊЕ

СВЕТА ТАЈНА ВЕНЧАЊА

ВРЕМЕ ВЕНЧАЊА

МЕСТО ВЕНЧАЊА

ПРАЗНИК- МЛАДЕНЦИ

ВЕНЧАЊЕ У НАШОЈ ПАРОХИЈИ

УПУТСТВО ЗА МЛАДЕНЦЕ

КУМ

РАЗВЕДЕНЕ ОСОБЕ

УДОВЦИ - УДОВИЦЕ

МЕШОВИТИ БРАКОВИ




ВЕНЧАЊЕ

За овај радосни и свечани догађај у животу православних хришћанина, везано је мноштво народних обичаја. Наравно суштине Свете тајен брака није у свадбеном весељу, већ пре свега, у једном озбињном приступу светињи брачне заједнице, која је темељ и основа породице, а тиме, и цркве, па и државе. У вези са овом светом тајном, Венчањем и свадбом, изнећемо оно сто је битно за Цркву, православну веру и њено учење. Овде су два важна момента Предбрачни испит и Венчање у Цркви.

ПРЕДБРАЧНИ ИСПИТ

Dvoje punoлetnih, muško i žensko, koji ispunjavaju sve ostale uslove koje Crkva propisuje za sklapanje crkvenog braka, naprije obavljaju Predbračni ispit. Sama reč kaže, šta je Predbračni ispit. To je postupak, gde Crkva ispituje, da li je dvoje kandidata za brak, i da li ispunjavaju sve uslove koje propisuju Crkveni kanoni za sklapanje braka. Predbračni ispit obavlja nadležni sveštenik devojke. Za taj ispit mladenci trebaju da pripreme: crkvenu krštenicu, potvrdu sveštenika o slobodnom bračnom stanju. Roditeljи mogu biti prisutni, ali ne moraju, ukoliko su sprečeni. O izvršenom predbračnom ispitu dobijaju potvrdu, koju predaju nadležnom svešteniku mladoženje, na osnovu koje ovaj može vršiti venčanje mladenaca. Ova potvrda (zapisnik) važi šest meseci. Predbračni ispit mora biti obavljen na tri nedelje pre Venčanja, kako bi sveštenik mogao na tri Liturgije u Crkvi, da oglasi želju kandidata za Venčanje, i da pita narod, da li postoji neka smetnja za njihov brak. Oglašavanje se može vršiti i na liturgijama na praznike, i tada oglasni rok od tri nedelje kraće traje.

ВЕНЧАЊЕ

Za dan venčanja ili svadbu, u našem narodu je vezan običaj svadbenog pira i veselja, ali obzirom na veliku svetinju braka, ovom se dogadjaju i danu mora dati potrebna ozbiljnost i hrišćansko pravoslavno obелežje.
Kod pravih srpskih hrišćanskih domaćina, svečana sala ili neka druga prostorija, gde se obavlja svadbeno veselje, ukrašena je pravoslavnim simvolima i srpskim znamenjima. U čelu stoji ikona krsne slave toga doma, i kandilo, ili ikona Hrista ili Bogorodice, a može i ikona svetoga Save. Takodje se na vidno mesto postavlja srpska trobojka sa krstom i zlatnim ocilima. Ikona i znamenja opominju na ozbiljnost i pristojnost.

МОЛИТВА

Pre nego što svatovi krenu od mladoženjine kuće po mladu, treba obaviti molitvu. Domaćin upali sveću, uzme kadionicu i žar, stavi malo tamjana, okadi ikonu, sebe i mladoženju i sve svatove po redu. Zatim se pročita molitva Oče naš, Bogorodice Djevo, ili neka druga molitva iz Molitvenika, pomoli se za sretna puta i sretna venčanja, za složan i srećan život mladenaca i tek se onda kreće na put po mladu.
Ispred svadbene kolone ide stari svat, to jest neko od mladoženjine familije, ujak ili neki drugi srodnik ili prijatelj, koji će ujedno biti sa mladoženjinim kumom drugi svedok na venčanju u Crkvi. Iza njega ide mladoženjin kum, a iza njih mladoženja sa ocem.

ЗАРУЧЕЊЕ

Kada se mlada povede na vjenčanje ide se istim redom. Kolona staje pred crkvom, a mladenci, kumovi i svi svatovi sa potpunom ozbiljnošću, u tišini i pristojnosti, kakva priliči domu Božijem, ulaze u hram. Mladenci, praćeni kumom i starim svatom, odlaze pravo pred sveštenika. Tu se vrši zaručenje. Burme i sam čin zaručenja simvolizuju vernost. Mladenci tada sveštenik, na ruku četvrti prst desne šake, stavlja burmu i ne skidaju je do kraja života. Ona ih podsjeća na zavet vernosti koji su dali u crkvi pred Bogom i sveštenikom. Obično je napravljena od dragocjenog materijala. U toku zaručenja, mladenci, kum i stari svat, drže u rukama sveće, obično ukrašene i od čistoga voska, kao simvol čistote i nevinosti. Te sveće kasnije ostaju u crkvi, a mogu se poneti i čuvati kao draga uspomena na dan venčanja.

СВЕТА ТАЈНА ВЕНЧАЊА

Poslije zaručenja, mladenci i kumovi odlaze u centralni dеo hrama, i tu se vrši Sveta tajna Vjenčanja. Na Venčanju se belom maramicom mladencima vežu desne ruke, u znak večite životne vezanosti, sloge i vernosti, uzajamnog pomaganja i ljubavi. Ta maramica se, takodje, čuva kao uspomena.
Mladencima se na Vjenčanju stavljaju venci na glavu. Otuda i naziv Venčanje. Venci simvolizuju celomudreni život mladenaca na do Venčanja, i blagoslov Crkve za njihov zajednički život u slavu Boga i svojih bližnjih. Izgledaju kao krune, pa sami čin vjenčanja možemo nazvati i vrstom krunisanja. Simvolika je u tome što muž i žena su na čelu svoga zemaljskog carstva koje su posvetili Hristu. Znak su slave i časti Carstva Božijeg, a uz to i venci Carstva, krune Stvaranja, a u isto vrijeme i krune mučenika.
Vino koje se daje mladencima iz zajedničke čaše, a negdje i kumovima, na Venčanju, simvolizuje dogadjaj u Kani Galilejskoj, kada je Hristos sa svojom Majkom, Presvetom Bogorodicom i svojim učenicima bio na svadbi i pretvorio vodu u vino. Ranije, dok se prilikom Venčanja nije pripremala velika ceremonija, Venčanje je obavljano u Svetoj Liturgiji, a mladenci su se pričešćivali Telom i Krvlju Hristovom, što je ujedno i punoća i pečat svakoj Svetoj tajni u Crkvi Božijoj.
Trokratni ophod oko stola na kome stoji krst i sve ostalo što se dešava na Venčanju, simvoliše večnu vezu supružnika, jer krug znači večno trajanje, a trokratno obilaženje je u slavu Svete Trojice - Oca i Sina i Svetoga Duha.
Sveće koje mladenci i kumovi drže simvolišu svjetlost Hristovu koja će ih voditi kroz njihov zajednički život.
Brak koji nije sklopljen na način propisan Crkvom, za Crkvu nije brak. Zato, deca iz necrkvenih brakova, za Crkvu su vanbračna. Neki episkopi i sveštenici uskraćuju pričešće supružnicima koji se nisu venčali u Crkvi Božijoj. Zato je dobro, da se danas, kada je to slobodno i moguće, svi oni koji se, iz ma kojih razloga da sad nisu venčali, učine to, i tako sebe uvedu u spisak pravih i dosлednih pravoslavaca i hrišćana.

ВРЕМЕ  ВЕНЧАЊА

Crkvena zapovest hrišćanima zabranjuje pravljenje svadbe uz post. Jer, zbog svadbene gozbe, koja je redovno mrsna, pravi se javna sablazan i grijeh. Takodje, venčanje i svadba se ne vrše u sredu i petak, na Krstovdan 18. januara, Usekovanje 11. septembra i Krstovdan 27. septembra. Venčanje se ne vrši na Vaskrs, jer je to praznik posvećen Vaskrsenju Hristovom i nikakvo drugo slavlje nije primereno tim danima.

МЕСТО ВЕНЧАЊА

Mesto vjenčanja je isključivo hram. Po odobrenju episkopa, a na prijedlog nadležnog sveštenika može se, u nuždi, (zbog bolesti mlade ili mladoženje) izvršiti i u domu jednog od njih. Za razliku od krštenja, gdje se može krštavati po nekoliko dece odjedanput, venčavati se mogu samo jedni mladenci.

ПРАЗНИК - МЛАДЕНЦИ

Ovaj praznik se praznuje 22. marta, a posvećen je uspomeni stradanja svetih četrdeset Mučenika Sevastijskih, koji su za Hristovu vjeru postradali 320. godine. Svi ovi mučenici behu mladići, pa je naš narod uzeo taj dan kao praznik u kome mladi supružnici (mladenci) u svome domu primaju goste, a ovi im donose poklone i na taj način im pomažu na početku njihovog braka i života u bračnoj zajednici. Mlade domaćice toga dana dočekuju goste u svojoj kući i pokazuju svoje umeće i spretnost domaćice. Ovdje valja napomenuti da Mladenci uvek padaju uz post, jer ^asni post počinje obično početkom ili sredinom marta, i zato svaka gozba koja se sprema ovoga dana, mora biti posna, radi zdravlja i napretka dece mladih supružnika.

ПОСЕБНОСТИ ВЕЗАНЕ ЗА ВЕНЧАЊА У НАШОЈ ПАРОХИЈИ

- Ne štampati nikakve pozivnice, niti odredjivati datume Venčanja prije nego se dogovorite sa nadležnim sveštenikom.
- Takodje ne pozivati ljude na svadbu, računajući na salu, ukoliko se niste dogovorili sa crkvenom upravom za iznajmljivanje iste.
- Za Venčanje u Crkvi je potrebno:
         - prstenje za mladu i mladoženju,
         - sveće (koje se mogu kupiti u crkvi i ukrasiti pre svadbe)
         - flaša crnog vina
         - gradjanski vjenčani list.
- Fotografisanje je dozvoljeno, ali sa merom da ne ugrožava službu. Fotograf mora da zna gde je dozvoljeno stajati za vrijeme fotografisanja ili snimanja. Ukoliko to ne zna, potrebno je da se posavjetuje sa sveštenikom pre Bogosluženja.
- U skladu sa mestom gdje se obavlja Venčanje, potrebno je da se obrati pažnja na način oblačenja mladenaca. Svako Vjenčanje se obavlja ispred ikona Hrista i Bogorodice, čija skromnost i poniznost treba svima da je uzor.

УПУТСТВО ЗА МЛАДЕНЦЕ

- Najmanje šest nedelja pre Venčanja mladenci treba da zakažu sastanak sa sveštenikom da bi se obavio Predbračni ispit. Na ovome ispitu potrebno je da poseduju:
- krštenicu,
- ukoliko je mlada ili mladoženja iz druge parohije - pismo od nadležnog sveštenika i
- ukoliko su mladenci mladji od 18 godina - pismo saglasnosti od roditelja.
- Mladenci koji se venčavaju trebalo bi da se u nedelju uoči venčanja ispovede i pričeste.
- Gradjansku dozvolu za brak mladenci trebaju izvaditi pre Venčanja. NJu će sveštenik potpisati posle Venčanja i poslati je matičaru.
- Mladenci pre Venčanja ne treba da žive zajedno. Osnovni razlog nije samo stupanje u seksualni odnos pre braka, već i sama statistika govori da je u Sjedinjenim Američkim Državama 50% više razvedenih brakova u slučaju kada su parovi živeli zajedno pre braka.

КУМ

- Mora biti pravoslavni Hrišćanin (Nepravoslavni mogu prisustvovati Venčanju, ali ne mogu kumovati).
- Ukoliko je venčan, mora biti venčan u Pravoslavnoj Crkvi.
- Ukoliko je razveden, mora posedovati crkveni razvod.
- Treba da se stara za svoju Crkvu.

РАЗВЕДЕНЕ ОСОБЕ

- Ukoliko je prethodni brak bio gradjanski, mora da se dostavi potvrda o razvodu.
- Ukoliko je brak bio crkveni brak, mora se dostaviti potvrda o razvodu braka od strane Velikog crkvenog suda.
- Crkva ne dozvoljava više od tri braka.

УДОВЦИ (УДОВИЦЕ)

- Ukoliko je neko udov, a želi da sklopi novi brak, mora da dostavi umrlicu supruga (supruge),

MEŠOVITI BRAKOVI

Sveta tajna Braka u Pravoslavnoj crkvi se obavlja izmedju dve pravoslavne osobe. Pravoslavno učenje nam pokazuje da je brak i porodični život u sprezi sa Crkvom Božijom i da treba da bude duhovno uzrastanje u Crkvi, te odgajanje dece u duhu Pravoslavlja. Zbog toga Crkva i propisuje obavezno Venčanje. U isto vrijeme u društvu u kome živimo, u porastu je broj parova koji se venčavaju sa osobama druge veroispovjesti. Pravoslavni sveštenik je obavezan da objasni o ozbiljnosti, odgovornosti i poteškoćama mješovitih brakova. Po snishodjenju, Pravoslavna Sveta tajna Braka može da se obavi izmedju Pravoslavnog hrišćanina (-nke) i Hrišćanke (-ina) krštene (-og) u vodi, u ime Svete Trojice. Ova Sveta tajna se ne može vršiti ukoliko bar jedna osoba nije pravoslavna ili ukoliko jedna osoba nije nikako krštena. Ukoliko se Sveta tajna Braka izmedju osoba različitih veroispovjesti vrši u Pravoslavnoj crkvi, nije dozvoljeno da se ista obavlja i u verskoj zajednici kojoj pripada drugi supružnik. Takodje, sveštenik iz druge nepravoslavne zajednice, ne može aktivno učestvovati u Venčanju, već samo kao gost. Kum takodje ne može biti nepravoslavan. Pravoslavni sveštenik može prisustvovati Venčanju u drugoj nepravoslavnoj zajednici, samo kao gost.


Манастир Грачаница